Jos jedna napomena: u Finskoj ne postoje privatne skole i jako se vodi racuna o tome da skolovanje bude dostupno svima i jednako kvalitetno. U Srbiji to mozda i nije jos toliko vidljivo, ali u vecini kapitalistickih zemalja (narocito anglosaksonskih) i te kako jeste - raslojavanje dece na one ciji su roditelji dovoljno imucni da plate privatno skolovanje i omoguce im da dobiju dobro obrazovanje, i na one koji to ne mogu i prepusteni su krajnje siromasnim drzavnim skolama koje se bore sa gomilom problema. Upravo tu lezi razlog sto je vecina zapadnih sistema rangirana prilicno nisko. Sto se Srbije tice, velike su sanse (na zalost) da i ona ide putem ovih zemalja i da je sve te "efikasne" reforme vuku sve dublje u propast.
Preporuke:
82
2
2
subota, 15 decembar 2012 14:29
Pametnom Dosta
*Rezultati na PISA testovima su viši u zemljama koje imaju strogu i/ili krajnje selektivnu imigracionu politiku, nego u zemljama čija je imigraciona politika slobodnija.
Preporuke:
52
11
3
subota, 15 decembar 2012 14:46
pitan se
Je li ono beše u Finskoj prošle godine jedan napredni učenik pobio sve živo u školi? Gde je najveći procenat samoubistava?
Preporuke:
33
19
4
subota, 15 decembar 2012 15:09
David Novaković@Pametnom Dosta
Kakvo je to rasističko kvalifikovanje?
Preporuke:
20
35
5
subota, 15 decembar 2012 15:32
Drinko Končarević
Kad je u pitanju jezik, teoretski, isti smo kao Finci. Ali kad pogledamo pristup jeziku, kada postavimo pitanje šta je cilj obrazovanja e tu smo dibi dus u svemu u suprotnosti sa Fincima. U pristupu jeziku, na konto tvrdnje da je jezik živ i da se u skladu sa tim menja, mi od čistog srpskog jezika pravimo neku vrstu srpsko-engleskog, koja pravi zbrku u konstrukciji rečenice na srpskom jeziku. Čovek može biti ne znam kako obrazovan ali mu se dešava da greši i da se bruka. Smejemo se Hrvatima što čuvaju svoj jezik (Vukov) i jednim delom idu u krajnosti ali opet to je njihov problem. Za razliku od Finaca koji uče brojne podatke istovemeno razvijaju načine razmišljanja kako te podatke upotrebiti na korist jedinke i društva. Kod nas, važno je steći diplomu a dalje? Dalje, šta bude. Kod nas u proseku, ne samo da se ne podstiče kreativno razmišljanje već se ono guši. Jedinke koje i pored svega iskoče iz kalupa odlaze u inostranstvo. Šta nam ostaje? Zašto propadamo?
Preporuke:
66
0
6
subota, 15 decembar 2012 16:49
Byakuya-sama
Ukratko, ovaj priča ono šta i ja pričam, kad izbacimo sve koji su u ime Jugoslavije(sa sve četiri strane sveta) došli u Srbiju ima da nam svane.
Preporuke:
20
35
7
subota, 15 decembar 2012 17:55
seljak bezemljaš
Družim se sa"običnim"narodom,kakav sam i sam.Nemaju veliko obrazovalje ali su veoma razumni.
Kažu mi:Ne idi kod lekara koji je mlađi od četrdeset godina.Misle da je"kupio"diplomu.
Primetili su katastrofalne učinke,naročito onih koji su diplomirali na privatnim fakultetima pa koliko mogu hoće da spreče štetu.
Mislim da su nam Medicinski fakulteti još dobri ali moji poznanici neće da rizikuju.
Kao i sve druge oblasti,školstvo je počelo da tone sedamdesetih.Primetilo se osamdesetih.Bolonja i nekontrolisani razvoj privatnog školstva ubrzali su sunovrat.
Preporuke:
53
1
8
subota, 15 decembar 2012 18:17
Miladin Zeković
Naše obrazovanje namerno uništavaju Vlade i Ministarstvo prosvete.Od Gaša koji je započeo uništavanje do ovog Obradovića. Forsira se nerad, prodaja diploma, lov u mutnom itd. Odjedanput su pedagozi i psiholozi sve i svja u obrazovanju. Oni znaju sve od azbuke do nuklearne fizike. Kakve pare mlate na "radionice" i druge gluposti. E tu je ključ.
Preporuke:
47
0
9
subota, 15 decembar 2012 18:27
Tešić Goran - uspeh odvojenih odeljenja u Rusiji
Evo teksta koji sam napisao posle dužeg istraživanja a koji se bavi preporodom nastave u odvojenim muškim i ženskim odeljenjima u Rusiji:
http://svetlostvostoka.blogspot.ru/2012/11/4.html
Preporuke:
15
5
10
subota, 15 decembar 2012 19:32
oni
Finska deca imaju školske sate među najkraćim na svetu, retko ih testiraju, rade malo domaćih zadataka, a svojim predavačima se obraćaju po imenu od prvog dana u školi. Međutim, pažljivije posmatranje ukazuje na sličnosti koje promiču pedagoškim studijama
.
Ma dajte ljudi da se ne lažemo, kako neko može znati na primer iѕračunati složeno električno kolo, a da ne bude testiran. Gluposti, naravno kad uče razlomke u srednjoj školi pa se foliraju kako su tobože pametni. Pa naša deca sa 15 godina u ETŠ školama razvaljuju trigonometriju i kompleksne brojeve, pitao bi ih kako bi ih naučili, a da ih niko ne testira.
Preporuke:
33
4
11
subota, 15 decembar 2012 19:55
Guru
Prvo, složio bih se da Finska ima.dobro obrazovanje, obrazovani ljudi su im jedina "sirovina", naftu nemaju. Problem je što njihov sistem proizvodi uglavnom šrafcigere, a ne ljude koji umeju da misle.
Drugo, navedeni Pirson je američki prodavac školskih knjiga, verovatno su Finska i Koreja dobri kupci pa po tom osnovu dobiše titule.
Ja bih ipak školovao svoje unuke na Kubi. Njihov obrazovni sistem je sličan starom Jugo modelu, samo doveden do perfekcije.
Preporuke:
38
1
12
subota, 15 decembar 2012 21:49
Banja Luka
@Byakuya-sama
sreca pa nema IQ autorizacije na ovom portalu, zar ne? Mislim da je doslo krajnje vrijeme da se izmijeni nacin postovanja da neki korisnici ne bi mogli "trolovati" i "hejtovati".
Sto se tice clanka - interesantna tema, mada ostaje nejasno zasto je finski obrazovni sistem poseban i tako efektan. Objasnjenje dato za priliv imigranata mislim da ne stoji jer vise utice na trziste rada i socijalni zivot ne i na sistem obrazovanja.
Preporuke:
13
6
13
nedelja, 16 decembar 2012 00:05
Katarina @ David Novaković
Kakvo je to rasističko kvalifikovanje?
Političkoj korektnosti nema mesta u ozbiljnom razgovoru o obrazovanju, a pitanje imigrantske dece je vezano za dostizanje kritične mase.
U Londonu je velika koncentracija imigranata i ima škola gde su imigrantska deca u velikoj većini. Ta deca su često lošijeg ekonomskog stanja, roditelji su nižeg nivoa obrazovanja, a majke, koje najviše vremena provode sa decom često ne govore ili slabo govore engleski. Ta deca sporo uče jezik jer se nalaze u okruženju sebi sličnih, a postoje škole sa đacima koji za maternji imaju preko sto različitih jezika.
U te škole idu i engleska deca, ali pošto se imućniji i obrazovaniji roditelji trude da decu upišu u škole gde idu deca njima sličnih (ako već ne mogu da ih pošalju u privatnu školu gde se školuje samo 5-7%), u školama sa mnogo imigmrantrske dece često ostaju samo deca nezaposlenih i neobrazovanih Britanaca koji nemaju aspiracije, posebno ne one vezane za obrazovanje dece.
Preporuke:
11
0
14
nedelja, 16 decembar 2012 00:49
Beli Orao
Ja pozdravljam klince iz Matematičke Gimnazije.
Čisto rekreativno da se zna ko je ko.
Preporuke:
13
3
15
nedelja, 16 decembar 2012 00:52
Bojan
Članak je dobar. Ne bih se složio sa prvom tvrdnjom oko pisanja. Tačno je da zemlje sa brojnijom imigrantskom populacijom ostvaruju lošije rezultate. Tačno je i da se u zapadnim zemljama siromaštvo i neobrazovanost nasleđuju, jer uslovi nisu jednaki za sve.
Bio sam u Koreji. Njihovi studenti se ubiše ali baš ubiše od učenja. Ne putuju vani na razmjene da bi što prije završili i krenuli da rade. Oni su kao narod ksenofobni i etnički čisti.
Ovi što glorifikuju savršenost jugo-obrazovnog sistema mislim da puno griješe.
Preporuke:
9
1
16
nedelja, 16 decembar 2012 03:14
Miloš
Predajem u srednjoj školi. Mislim da bi naši đaci bili mnogo bolji ako bi smatrali da od škole mogu da imaju i neke koristi. Učenici mene vide kao čuvara zatvora u kome se oni nalaze kao zarobljenici. Takođe, deca su i suviše izložena primerima najodvratnijih ljudskih ponašanja, ovde mislim na emisije kao što su: `porodične tajne`, `američki top model`, `trenutak istine`, `luda kuća`... Normalini mladi mozak ne može da se izbori sa tolikom količinom ludosti i bolesti a da i sam ne poludi.
Preporuke:
23
1
17
nedelja, 16 decembar 2012 04:00
Aleksandar Ivković
@"...Jedna takva sličnost je pravopis. Oba jezika se pišu skoro identično kao što se i izgovaraju. Samim tim, dete koje zna da pravilno napiše jednu reč, znaće da pravilno napiše svaku reč, čak i ako je čuje prvi put. .. I dok deca kojoj je engleski maternji jezik vežbaju pravopis do duboko u adolescenciju, finska i korejska deca mogu da se posvete radu na drugim predmetima."
Ovo je vrlo poučno i za nas, zašto treba da čuvamo našu azbuku kojom se sve piše ne "skoro identično" nego tačno onako kako se izgovara. Mislim da je ovo jedan od glavnih razloga zašto su i naši đaci nekad ranije pokazivali uspeh iznad svetskog proseka, a to bi mogli i ovi današnji samo da u rukama više drže knjige i koriste znanje svoje azbuke, a manje da gube vreme na razne gluposti koje im kao mamce podmeće savremeno potrošačko društvo oblikovano po zapadnom modelu.
Preporuke:
12
1
18
nedelja, 16 decembar 2012 07:16
Aleksandar
Finski obrazovni sistem je verovatno najbolji na svetu – za Fince.
Pa da, ne treba ih kopirati. A pogotovu ne i njihovu fasisticku anti-imigracionu politiku. To je jedno dosadno, jednoliko dristvo bez zabavnog sarenila koji donosi imigracija. Pa da, to moze biti dobro za Fince i mozda samo za njih i po jos neko fasisticki nastrojeno drustvo.
Preporuke:
9
6
19
nedelja, 16 decembar 2012 13:12
Milorad Nikolić
""Miloš. Evo Vama profesore jedan kec. Idite lepo kući pa se skoncentrišite i setite šta su Vama profesori pričali, pa to lepo objasnite deci, na njihovom modernom jeziku. Približite im se malo.
Preporuke:
0
17
20
nedelja, 16 decembar 2012 14:06
David Novaković@Katarina
To što ste Vi rekli implicira da je problem u zemljama i društvima gde imigranti nisu emancipovani, bar ne ekonomski, iako oni, jelte, imaju sva politička prava.
Takav zaključak je potpuno drugačiji od jedog rasističkog povika da je u imigrantima problem. Šta implicira ''pametnom dosta''?! Da se treba osloboditi ''parazitskog'' elementa u društvu? Da su imigranti glupi i lenji, a došli su da ''otmu naša radna mesta'' (kako je to ilustrovano u jednoj epizodi satirične serije Saut Parka uz čuveni poklič They took our jobs!) ili čak da neće ni da rade? Kada je u pitanju rasizam upravo i ne treba biti ''politički korektan'' već takvo mišljenje treba saseči u korenu, odnosno izložiti ga u svom pravom licu, ''osloboditi'' ga maske političke korektnosti.
Preporuke:
5
6
21
nedelja, 16 decembar 2012 15:13
Šumadinac
Najbolje je ono obrazovanje koje obezbeđuje opstanak i napredak (razvoj pojedinca i zajednice).
Kada se imaju u vidu ovi kriterijumi onda imamo situaciju da su unificirani testovi "kvaliteta" obrazovnog sistema sumnjivi.
Za dete koje živi u nekoj afričkoj pustari važnije je da prepozna opasnosti (predatore, otrovne biljke, itd.) i načine da preživi (kako da nađe vodu u pustinji, kako da nađe hranu i slično) nego kako se koristi kreditna kartica, kako se popunjavaju obrasci ili kako da prezentira nešto na nekom skupu.
Kada to imamo u vidu sve priče o unifikaciji obrazovnih sistema padaju u vodu. Svaki obrazovni sistem je specifičan (i treba da bude specifičan) odnosno primeren trenutnom nivou razvijenosti neke zajednice i njenim razvojnim ciljevima. Ako želimo da budemo turistička zemlja onda je profil obrazovnog sistema drugačiji od situacije kada želimo da budemo lideri u proizvodnji softvera i visokih tehnologija.
Nažalost, ako ne znamo kuda idemo svi putevi su ispravni.
Preporuke:
13
1
22
nedelja, 16 decembar 2012 15:32
Šumadinac
Postavlja se pitanje da li naš obrazovni sistem može da bude uspešniji?
Naravno da može ali se javlja veliki problem: da li saglasno našim potrebama ili saglasno potrebama naših kolonijalnih gospodara?
Kao što iz dosadašnjih decenijskih reformi možemo videti nivo kvaliteta obrazovanja u Srbiji je stalno u padu na svim nivoima. Kada govorimo o kvalitetu onda moramo reći da je to sposobnost obrazovnog sistema da produkt (obrazovani učenik/student) bude primeren potrebama zajednice za opstanak i njen napredak. A to znači da nije akcenat samo na minimalizmu (osnovne pismenosti: jezička, matematička, itd.) već i na izgradnji kritičnog mišljenja i pozitivnog stava prema svom narodu i tradiciji (takozvano patriotsko obrazovanje).
Imamo svojevrsno snižavanje obrazovnih standarda i obrazovnih zahteva. Pogledajte koliko vremena deca provode u školi. Negde oko 3-4 sata manje nego pre 20 godina kada smo imali svetle trenutke obrazovnih postignuća naših učenika i stručnjaka.
Preporuke:
13
3
23
nedelja, 16 decembar 2012 15:39
Šumadinac 3
Nije problem samo u smanjenom vremenu koje učenici provode u školi već i u svojevrsnoj prevari od strane mnogih škola koja je sistematski podržana i ohrabrena. Sednice aktiva nastavnika, odeljenjska i razredna veća održavaju se u toku nastave što znači da su učenici ranije kući odnosno bez pružene obrazovne usluge.
Pogledajte rad sekcija, takmičenja učenika, pogledajte obim dopunske nastave (uglavnom je sporadična i samo za slabije učenike). Uglavnom imamo obrazovno/radno foliranje (u prevodu falsifikovanje isprava na bazi kojih se isplaćuju plate: kobajagi je održana dodatna/dopunska nastava a u stvarnosti nije).
I to nije sporadična pojava već masovna. Prema nekim procenama čak 30% budžeta za obrazovanje je na bazi falš radnih listi nastavnika odnosno škola (fiktivno održani časovi ili fiktivno održane aktivnosti).
Jasan je cilj: da se ovim stimulisanim neradom stvori predpostavka da se manipuliše nastavnicima a bogme (još više) učenicima i da se time upravlja budućnošću Srbije.
Preporuke:
11
4
24
nedelja, 16 decembar 2012 15:51
Šumadinac 4
Gde je rešenje? Na prvom mestu potrebno je da se obezbedi da projektovana/obećana obrazovna usluga bude stvarno i pružena.
Nastavnici moraju da imaju pripreme za svaki čas, moraju da budu dosledni u realizaciji operativnih planova vodeći računa da radna nedelja ima 40 radna sata, moraju da stvarno realizuju dodatnu i dopunsku nastavu (a ne samo da upisuju časove - falsifikuju službene isprave), aktivnosti predviđene godišnjim planovima moraju da se realizuju a ne da se simuliraju (na primer: ako je reč o danu škole ili obeležavanju Dana prosvetnih radnika tada moraju svi učenici da budu obuhvaćeni a i svi nastavnici (jer su oni plaćeni iz budžeta da tu aktivnost realizuju)).
Paralelno sa uvođenjem reda u realizaciji obaveza (eliminisanjem foliranja/falsifikovanja) treba definisati pravce unapređenja obrazovnog sistema i to ne smanjenjem fonda časova i obima aktivnosti već povećanjem u smislu stvaranja što većeg broja situacija gde će učenici imati prilike da primene svoje znanje.
Preporuke:
11
4
25
nedelja, 16 decembar 2012 16:31
Šumadinac 5
Normalno je da se preispituju nastavni planovi i da se redovno dopunjuju novim sadržajima ili novim načinima interpretacije saglasno razvoju pedagogije, obrazovnih tehnologija i tehnologije generalno.
Potrebno je obezbediti da svaka škola ima bežični internet i da svaki učenik dobije računar i to ne samo u školi već da ga ima i kući.
Takođe je potrebno obezbediti adekvatne sadržaje za realizaciju obuke na daljinu i to u više formata (interpretacija) da bi svaki učenik mogao da izabere interpretaciju koja mu najviše odgovara u cilju postizanja obrazovnih a bogme i vaspitnih ciljeva.
Takođe je potrebno ohrabriti inicijative razvoja socijalnih veština kod učenika na razne načine: korišćenjem specijalizovanih mreža za učenike (moderatori treba da budu nastavnici), većim brojem aktivnosti u školi (priredbe, izložbe, takmičenja (sportska i takmičenja u znanju), smotre stvaralaštva na nivou škola i na nivou zajednica (opština/grad)), itd.
Da li je vo moguće?
Jeste ako se hoće i počne da radi.
Ako je preduslov kvaliteta obrazovanja da se jezik piše onako kako se izgovara, onda bi obrazovanje istočne Afrike (ili onih 50-100 miliona ljudi koji govore svahili) trebalo biti fantastično. To isto važi i za Indonežane, Malezijce, Filipince. Stanje u tim delovima sveta je upravo obrnuto. Etnički faktor bolje i ne komentarisati.
Finci po svemu sudeći imaju najbolji obrazovni sistem zato što svakom učeniku pristupaju kao zasebnom pojedincu, ne kao grupi za koju treba otaljati nametanje lekcija. Na časovima imaju dodatnog učitelja koji pomaže onim učenicima koji imaju problem da savladaju gradivo tog predmeta, ukoliko je neki učenik problematičan, mnogo zaostaje ili ima neki psihološki problem aktiviraju se psiholog i socijalni radnik, nekoliko ljudi koji pokušavaju da mu pomognu. Također, deca pohađaju osnovnu i srednju školu u istoj školi tako da ne gube svoje prijatelje.
Problem loših rezultata učenika je često problem pronalaženja motivacije.
Preporuke:
8
1
27
petak, 21 decembar 2012 00:22
dijana
Kao prvo, uopšte ne verujem u ove tvrdnje o nAjboljem školstvu u Finskoj.Po kom to kriterijumu, samo po PISI....SMEŠNO.A što se jezika tiče, pa zar naš vukovski sistem ne bi trebalo, po ѕaključku ovih autora, da garantuje istu uspešnost? Možda bi i bilo tako da našu decu ne UGNjETAVAJU od sedme godine sa engleskim, pa im pridodaju još jedan strani jezik od 11 godine, pa se čude što ne vladaju maternjim jezikom? Kad se tome doda gomila podataka kojima se deca nepotrebno zatrpavaju najviše u prva 4 razreda, onda je pitanje kako svi nisu nepismeni.I sve se to NAMERNO radi.Srozavanje školstva je povezano i sa opštim gubitkom visine inteligencije naroda....najškolovaniji se konstantno iseljavaju.
.jpg)
Kažu mi:Ne idi kod lekara koji je mlađi od četrdeset godina.Misle da je"kupio"diplomu.
Primetili su katastrofalne učinke,naročito onih koji su diplomirali na privatnim fakultetima pa koliko mogu hoće da spreče štetu.
Mislim da su nam Medicinski fakulteti još dobri ali moji poznanici neće da rizikuju.
Kao i sve druge oblasti,školstvo je počelo da tone sedamdesetih.Primetilo se osamdesetih.Bolonja i nekontrolisani razvoj privatnog školstva ubrzali su sunovrat.
http://svetlostvostoka.blogspot.ru/2012/11/4.html
.
Ma dajte ljudi da se ne lažemo, kako neko može znati na primer iѕračunati složeno električno kolo, a da ne bude testiran. Gluposti, naravno kad uče razlomke u srednjoj školi pa se foliraju kako su tobože pametni. Pa naša deca sa 15 godina u ETŠ školama razvaljuju trigonometriju i kompleksne brojeve, pitao bi ih kako bi ih naučili, a da ih niko ne testira.
Drugo, navedeni Pirson je američki prodavac školskih knjiga, verovatno su Finska i Koreja dobri kupci pa po tom osnovu dobiše titule.
Ja bih ipak školovao svoje unuke na Kubi. Njihov obrazovni sistem je sličan starom Jugo modelu, samo doveden do perfekcije.
sreca pa nema IQ autorizacije na ovom portalu, zar ne? Mislim da je doslo krajnje vrijeme da se izmijeni nacin postovanja da neki korisnici ne bi mogli "trolovati" i "hejtovati".
Sto se tice clanka - interesantna tema, mada ostaje nejasno zasto je finski obrazovni sistem poseban i tako efektan. Objasnjenje dato za priliv imigranata mislim da ne stoji jer vise utice na trziste rada i socijalni zivot ne i na sistem obrazovanja.
Političkoj korektnosti nema mesta u ozbiljnom razgovoru o obrazovanju, a pitanje imigrantske dece je vezano za dostizanje kritične mase.
U Londonu je velika koncentracija imigranata i ima škola gde su imigrantska deca u velikoj većini. Ta deca su često lošijeg ekonomskog stanja, roditelji su nižeg nivoa obrazovanja, a majke, koje najviše vremena provode sa decom često ne govore ili slabo govore engleski. Ta deca sporo uče jezik jer se nalaze u okruženju sebi sličnih, a postoje škole sa đacima koji za maternji imaju preko sto različitih jezika.
U te škole idu i engleska deca, ali pošto se imućniji i obrazovaniji roditelji trude da decu upišu u škole gde idu deca njima sličnih (ako već ne mogu da ih pošalju u privatnu školu gde se školuje samo 5-7%), u školama sa mnogo imigmrantrske dece često ostaju samo deca nezaposlenih i neobrazovanih Britanaca koji nemaju aspiracije, posebno ne one vezane za obrazovanje dece.
Čisto rekreativno da se zna ko je ko.
Bio sam u Koreji. Njihovi studenti se ubiše ali baš ubiše od učenja. Ne putuju vani na razmjene da bi što prije završili i krenuli da rade. Oni su kao narod ksenofobni i etnički čisti.
Ovi što glorifikuju savršenost jugo-obrazovnog sistema mislim da puno griješe.
Ovo je vrlo poučno i za nas, zašto treba da čuvamo našu azbuku kojom se sve piše ne "skoro identično" nego tačno onako kako se izgovara.
Mislim da je ovo jedan od glavnih razloga zašto su i naši đaci nekad ranije pokazivali uspeh iznad svetskog proseka, a to bi mogli i ovi današnji samo da u rukama više drže knjige i koriste znanje svoje azbuke, a manje da gube vreme na razne gluposti koje im kao mamce podmeće savremeno potrošačko društvo oblikovano po zapadnom modelu.
Pa da, ne treba ih kopirati. A pogotovu ne i njihovu fasisticku anti-imigracionu politiku. To je jedno dosadno, jednoliko dristvo bez zabavnog sarenila koji donosi imigracija. Pa da, to moze biti dobro za Fince i mozda samo za njih i po jos neko fasisticki nastrojeno drustvo.
Takav zaključak je potpuno drugačiji od jedog rasističkog povika da je u imigrantima problem. Šta implicira ''pametnom dosta''?! Da se treba osloboditi ''parazitskog'' elementa u društvu? Da su imigranti glupi i lenji, a došli su da ''otmu naša radna mesta'' (kako je to ilustrovano u jednoj epizodi satirične serije Saut Parka uz čuveni poklič They took our jobs!) ili čak da neće ni da rade? Kada je u pitanju rasizam upravo i ne treba biti ''politički korektan'' već takvo mišljenje treba saseči u korenu, odnosno izložiti ga u svom pravom licu, ''osloboditi'' ga maske političke korektnosti.
Kada se imaju u vidu ovi kriterijumi onda imamo situaciju da su unificirani testovi "kvaliteta" obrazovnog sistema sumnjivi.
Za dete koje živi u nekoj afričkoj pustari važnije je da prepozna opasnosti (predatore, otrovne biljke, itd.) i načine da preživi (kako da nađe vodu u pustinji, kako da nađe hranu i slično) nego kako se koristi kreditna kartica, kako se popunjavaju obrasci ili kako da prezentira nešto na nekom skupu.
Kada to imamo u vidu sve priče o unifikaciji obrazovnih sistema padaju u vodu. Svaki obrazovni sistem je specifičan (i treba da bude specifičan) odnosno primeren trenutnom nivou razvijenosti neke zajednice i njenim razvojnim ciljevima. Ako želimo da budemo turistička zemlja onda je profil obrazovnog sistema drugačiji od situacije kada želimo da budemo lideri u proizvodnji softvera i visokih tehnologija.
Nažalost, ako ne znamo kuda idemo svi putevi su ispravni.
Naravno da može ali se javlja veliki problem: da li saglasno našim potrebama ili saglasno potrebama naših kolonijalnih gospodara?
Kao što iz dosadašnjih decenijskih reformi možemo videti nivo kvaliteta obrazovanja u Srbiji je stalno u padu na svim nivoima. Kada govorimo o kvalitetu onda moramo reći da je to sposobnost obrazovnog sistema da produkt (obrazovani učenik/student) bude primeren potrebama zajednice za opstanak i njen napredak. A to znači da nije akcenat samo na minimalizmu (osnovne pismenosti: jezička, matematička, itd.) već i na izgradnji kritičnog mišljenja i pozitivnog stava prema svom narodu i tradiciji (takozvano patriotsko obrazovanje).
Imamo svojevrsno snižavanje obrazovnih standarda i obrazovnih zahteva. Pogledajte koliko vremena deca provode u školi. Negde oko 3-4 sata manje nego pre 20 godina kada smo imali svetle trenutke obrazovnih postignuća naših učenika i stručnjaka.
Pogledajte rad sekcija, takmičenja učenika, pogledajte obim dopunske nastave (uglavnom je sporadična i samo za slabije učenike). Uglavnom imamo obrazovno/radno foliranje (u prevodu falsifikovanje isprava na bazi kojih se isplaćuju plate: kobajagi je održana dodatna/dopunska nastava a u stvarnosti nije).
I to nije sporadična pojava već masovna. Prema nekim procenama čak 30% budžeta za obrazovanje je na bazi falš radnih listi nastavnika odnosno škola (fiktivno održani časovi ili fiktivno održane aktivnosti).
Jasan je cilj: da se ovim stimulisanim neradom stvori predpostavka da se manipuliše nastavnicima a bogme (još više) učenicima i da se time upravlja budućnošću Srbije.
Nastavnici moraju da imaju pripreme za svaki čas, moraju da budu dosledni u realizaciji operativnih planova vodeći računa da radna nedelja ima 40 radna sata, moraju da stvarno realizuju dodatnu i dopunsku nastavu (a ne samo da upisuju časove - falsifikuju službene isprave), aktivnosti predviđene godišnjim planovima moraju da se realizuju a ne da se simuliraju (na primer: ako je reč o danu škole ili obeležavanju Dana prosvetnih radnika tada moraju svi učenici da budu obuhvaćeni a i svi nastavnici (jer su oni plaćeni iz budžeta da tu aktivnost realizuju)).
Paralelno sa uvođenjem reda u realizaciji obaveza (eliminisanjem foliranja/falsifikovanja) treba definisati pravce unapređenja obrazovnog sistema i to ne smanjenjem fonda časova i obima aktivnosti već povećanjem u smislu stvaranja što većeg broja situacija gde će učenici imati prilike da primene svoje znanje.
Potrebno je obezbediti da svaka škola ima bežični internet i da svaki učenik dobije računar i to ne samo u školi već da ga ima i kući.
Takođe je potrebno obezbediti adekvatne sadržaje za realizaciju obuke na daljinu i to u više formata (interpretacija) da bi svaki učenik mogao da izabere interpretaciju koja mu najviše odgovara u cilju postizanja obrazovnih a bogme i vaspitnih ciljeva.
Takođe je potrebno ohrabriti inicijative razvoja socijalnih veština kod učenika na razne načine: korišćenjem specijalizovanih mreža za učenike (moderatori treba da budu nastavnici), većim brojem aktivnosti u školi (priredbe, izložbe, takmičenja (sportska i takmičenja u znanju), smotre stvaralaštva na nivou škola i na nivou zajednica (opština/grad)), itd.
Da li je vo moguće?
Jeste ako se hoće i počne da radi.
Finci po svemu sudeći imaju najbolji obrazovni sistem zato što svakom učeniku pristupaju kao zasebnom pojedincu, ne kao grupi za koju treba otaljati nametanje lekcija. Na časovima imaju dodatnog učitelja koji pomaže onim učenicima koji imaju problem da savladaju gradivo tog predmeta, ukoliko je neki učenik problematičan, mnogo zaostaje ili ima neki psihološki problem aktiviraju se psiholog i socijalni radnik, nekoliko ljudi koji pokušavaju da mu pomognu. Također, deca pohađaju osnovnu i srednju školu u istoj školi tako da ne gube svoje prijatelje.
Problem loših rezultata učenika je često problem pronalaženja motivacije.